Mislim da je mnogo problema u odnosima zbog kršenja granica. Čini mi se da je to naše nasleđe – da bez kucanja provalimo na tuđu teritoriju. Uglavnom smo navikli da živimo zajedno, troje, četvoro u istoj sobi sa braćom, sestrama ili roditeljima, gde ne možemo da se sakrijemo, ne presvlačimo, da niko ne vidi, ne čita, pa da niko ne uđe u tvoju knjigu, da ne ostane sam sa našim mislima. Od detinjstva smo navikli na činjenicu da ne postoji sopstvena teritorija.

Sve je dostupno svima: za gledanje, za diskusiju, za razmetanje, za kritiku, uključujući krevet i donji veš. Ni jedan skriveni lični kutak gde ne bi bilo pristupa drugoj osobi.

Mnogi od nas, odrastajući, baš kao u detinjstvu, ne osećaju svoje granice. Gde je moje, a gde zajedničko? Šta su moji interesi, koje su moje potrebe? Šta je neprikosnoveno? Šta je meni vredno, važno? Ne shvatajući ovo o sebi, ne vidimo gde počinje drugi.

A postoji i drugi. Isti kao i ja. Sa svim svojim, gde nemam pristup. Može me pustiti u ovaj prostor, ali svojom voljom. Mogu da pokušam da se prođem sama, ali pre toga moram da KUCAM.

Pre nego što kročite na tuđu teritoriju, morate tražiti dozvolu. Ovo su osnovna pravila zdrave komunikacije. “Dozvolite mi da pitam…”, “da li vam smeta ako dam savet?”, “Mogu li da izrazim svoje mišljenje?”, “Da li se pitate šta ja mislim o ovome?” itd. I možemo biti ODBIJENI . I to je granica koju moramo poštovati.

Džepovi, telefoni, dnevnici, sveske, tableti, laptopi, ako pripadaju jednoj osobi, su LIČNE stvari. Tu su i druge lične stvari, lična mesta, lične teme, lično vreme osobe. Ovo nije moje, pripada nekom drugom. Šta god da se desi i ne desi, to nije moje. Mogu samo da pitam. I imaju pravo da me ODBIJE bez objašnjenja. Čak i ako je ovaj drugi muž ili žena, majka ili sin, ovo je lični život druge osobe.

Život nedodirljiv kao moj. Šta da radim sa objašnjenjima ili nedostatkom istih, na meni je,moje je. Ali ako želim ljubav i poštovanje u vezi, trebalo bi da mi bude tabu ulazak na tuđu teritoriju, ma o kakvom se odnosu radi – supružnicima, deci-roditeljima, prijateljima itd.

Granice drže ljude u okviru adekvatnosti i međusobnog poštovanja.

Ako život krene po zlu, pazite šta se dešava sa granicama, ne možete pogrešiti. Promena i prekidanje obrzaca je uvek na nama.

Ako imate bilo kakvih pitanja ili želite da me kontaktirate budite slobodni da to učinite putem emaila ili broja telefona, kako god vama više odgovara. Stojim vam na raspolaganju.

Od srca

Maldaner Ljiljana