Naša nesvesna uverenja i ponašanja oblikuju navike koje nas sputavaju u življenju života koji želimo. 

Nesvesno održavamo uverenja i ponašanja (navike) koje nam koriste kao kontraveštine jer je taj vid ponašanja nekada duboko u nama doneo zadovoljenje potrebe koja je tada za nas značila život ili smrt!

Svako od nas misli i veruje da je spoznao istine i retko kada ih preispituje, posebno one” istine” koje se tiču vrednosti, novca, života. 

Ako misliš da grešim podseti sebe na istorijske činjenice, prvenstveno na kuluturu Nemačke tridesetih godina prošlog veka. Odredjeni ljudi u odredjenom trenutku tog vremena smatrani su dobrima, boljima- a istina je bila da su i ti izdvojeni pojednci “samo” ljudi.

Naša nesvesna ponašanja nastala su davno, svesnim ponavljanjem misli u radnji koja su dovela do lažnog zadovoljenja potrebe. Tako i danas okretanjem stare ploče mi sebe odvajamo od života koji želimo, jer duboko u sebi smo prihvatili unutrašnji narativ šta je to normalno ili dobro za nas bez da smo ikada razmislili da li mogu bolje ili da li ovo stvarno želim!

Čitav spektar naših nesvesnih uverenja , ponašanja nam nameće ideje kako bi mi trebalo da živimo i koja nas sprečavaju da živimo ispunjenim i izabranim životom.

U ovom blog tekstu sa vama delim svoje misli,misli sa kojima se najčešće susrećem u radu a koje nas , čini mi se najviše sputavaju i koče u kreiranju života po svojoj meri.

 

Uverenja i misli za koja smatramo da su apsolutna istina, a zapravo to nisu:

1. Krećeš iz uverenja da znaš šta će te učiniti srećnim i ispunjenim.

Naša verovanja često nas navode na put misli i razmišljanja da naš najbolji život kreiramo iz prošlih (sa)znanja. Uverenje da znamo šta će nas učiniti srećnim, govori o tome da svesno sebe sputavamo i sticanju novih iskustava i probanju novih načina.

Na primer, većina nas je volelo da se igra u pesku ili blatu kada smo bili mali, da smo ostali na tamošnjoj mentalnoj razini, gotovo svi mi bi se i dalje igrali svakodnevno u pesku i nosili pelene jer nam je bilo lepo i imali smo trenutke čiste radosti. Međutim, kako to obično kod dece biva, bili smo dovoljno otvoreni ka novim iskustvima pa je neko od nas probao ljuljašku a neko klacklaicu , što nam je dodatno dalo oseća sreće.

Kao što možemo da vidimo iz primera, naš mozak može da zamisli i percipira samo ono što zna, tako da kada mi donosimo odluku kakvu budućnost zapravo želimo, mi zapravo ponavljamo obrazac ili ideal iz prošlosti . Zato , kada stvari ne budu onakve kakvima smo ih zamišljali sbe smatramo neuspešnima jer nemamo dovoljno široku percepciju da shvatimo da smo u realnosti vrlo verovatno kreirali nešto bolje i drugačije , ali zahvaljujući našem umu i protoku misli mislimo da je to novo strašno i loše

 

Zaključak ovog uverenja:

Živeti u sadašnjem trenutku, nije uzvišeni stil i način života rezervisan za uspešne ljude, , ljude koji se bave Zen meditacijom niti za ljude kojima mi dajemo veću vrednost od nas samih (što je pozicija koja je sama po sebi nepravedna, jer bez obzira na sve svaki ljudski život je podjednako vredan),to je način života koji zapravo pomaže da otklonimo važnu životnu iluzuju koja glasi:

“Jednog dana, kada ____, ja ću _____!” 

Mi ćemo uraditi i preuzeti akciju samo kroz ponate stvari našeg uma.Zato postani svesna svojih navika,ponašanja i uverenja!

         2. Čvrsto se držiš uverenja da je sreća održiv koncept

Sreća nije stalno stanje. Sreća je bazična emocija, koja dođe u trenutku (sadašnjem) i zatim prođe , jer je samo impuls koi prođe našom neurostranom. Često pokušavamo da “zabravimo” neki trenutak u želju kako bi izmerili koliko je naš život ispunjen srećom, a merimo se sa nekim umišljenim delom nečega.

 

Čvrsto se držimo uverenja, da su momenti sreće večni i da samo ti momenti treba da ispunjavaju naš život .

Osobe koje veruju u koncept sreće najčešće dođu sa pitanjem:

Da li je ovo sve ?

Sreća nije odrediše niti ju je moguće održavati konstantno, jer sreća je trenutak , nešto slično zvezdi padalici, vidimo je znamo da postoji, ali “želja nam se nikada ne bi ostvarila da ta zvezda padalica ne ode dalje”.

 

Koncept radosti i optimizma su koncepti koji su nastali , mentalnom obradom naših primarnih emocija. Radost i optimizam onda postaju nešto održivo i sigurna luka kojoj se uvek možemo vratiti.

 

          3. Uverenja si da se  emocije dele na dobre i loše

 

Emocije same po sebi ne mogu biti i nisu dobre i loše. Ne retko, od klijenata čujem :

“Ja želim samo da osećam dobre emocije (npr. sreću) ali neću i ne želim da osećam loše emocije kao što je tuga,”

Emocije su tu kako bi nam pomogle da se bolje snađemo u nekoj od situacija u kojoj se nalazimo.Međutim ako želimo da radimo i ulažemo sebe samo u nešto gde ćemo izbeći bol ili strah mi zašravo želimo da prekrijemo svoju ranjivost . Neprijatne emocije nisu tu kako bi nas osujetile ,već kako bi nas informisale,

 

         4. Iz straha da živiš ,(ne)svesno kreiraš probleme i krize

 

Odigravanje ponašanja koje za rezultat ima stvaranje kriz i problema je zapravo česta tehnika koji mnogi ljudi izbegavaju. I ako ne zvuči lepo, mnogi ljudi pribegavaju izbegavanju života, praveći krize i probleme kako bi izbegli odgovornost i preuzimanje života sopstvenim snagama.

Nikada se ne uznemirimo iz nama svesnih i dostupnih razloga, želja da stvaorimo haos oko nas, u nama je zapravo rezultat straha da prihvatimo sebe onakvima kakvi zapravo jesmo i da iz te nove uloge zapravo živimo.

 

          5.  “Želim da se promenim, ali da se ne promenim ili ne uradim ništa”

Sa ovim uverenjem se najčešće susrećem u razgovoru sa ljudima.

Svi nekako žele magičnu promenu, ali da se malo ili ni malo ne odreknu svog toka razmiščjanja, misli ili navika.

Gorka istina koju shvatiš kasnije:

Da su tvoje navike, misli i ili uverenja bile dovoljno dobre, naglašavam ovo dovoljno , vrlo verovatno bi danas živeli životom o kojem maštate.

 

Uverenja za koja mislimo da su istinita i koja su nas do tada odžavala u životu , imamo tendenciju da doživimo kao apsolutna. Ako želimo bolji život ili da promenimo život, neophodno je da primenimo naš sistem uverenja, naše tumačenje emocija i osećanja. Ako želimo drugačija uverenja i nove veštine , neophodno je da odemo i iskusimo nova iskustva.

Nema prečice i ne može se svet promeniti.

 

           6. Uverenja si da su problemi katastrofe a ne usmerivači

Osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju  i niskom toleramcijom na strpljenje imaju tendenciju da probleme doživljavaju kao katasrofe, blokade i slično, dok zapravo problemi mogu biti i jesu samo podsetnici da imamo ne razjašnjena posla u nama i da sada imamo kapacitet da ih uočimo i da se nosimo sa njima.

Za rešavanje problema neophodno je preuzeti akciju, akcija koju pruzimamo često će nas navoditi da preuzimamo nove načine mišljenja i razmišljanja kao i da biramo nova ponašanja . Problem sada postaje zapravo test na uverenja koja razrešavaš.

 

           7.Uverenja si da te prošlost definiše , a ne samo opisuje

Ako si uverenja da te prošlost definiše i da je tvoja prošlost realnost koju moraš iznova da živiš, dok stvari stoje ovako:

Prošlost, sadašnjost i budućnost su koncepti ili načini na koji mi posmatramo stvari. Ako je to koncept percepcije, onda ti svoju percepciju možeš da menjaš.

Svako iskustvo ima više dimenzija , svako iskustvo , uspomenu, uverenje, misao, osećanje možeš da sagledaš iz nekog drugog ugla i daš mu novo značenje.

Veliki broj ljudi (ne)svesno bira da ih prošlost definiše, ne prihvatajući da su oni ti koji mogu da promene percepciju. Ovo nikako ne znači da treba da negiramo svoje iskustvo ili da ga potiskujemo ili odbacujemo, ali svakako znači da iz svih tih iskustava možemo da naučimo da promenimo svoja uverenja i da uvek imamo mesta za napredak i (r)evoluciju.

 

Svako naše iskustvo može i treba da bude deo naše prošle priče ali ne i priča našeg života.

 

            8. Uverenja si da : “Drugi ljudi/okolnosti treba da se promene, ne ti”

Ovo je izuzetno jako uverenje, ali u isto vreme izuzetno opasno, jer ovim uverenjem odričemo se odgovornosti za nas, naše reakcije i akcije. Zahtevanjem da se drugi menjaju i nama prilagođavaju  pokazuje koliko smo se zapravo daleko od nas samih i nekih delova nas.

 

Svako od nas ima određene veštine i kontraveštine. Na nama je da li želimo da naš život vode veštine ili kontraveštine koje su nam donosile utešnu nagradu. U redu je da kroz različite životne faze radimo i razrešavamo kontraveštine, ali toga moramo biti svesni da sami biramo i da smo sami doneli odluke sa kojim veštinama ćemo graditi svoj život.

Iskustva, veštine i ponašanja koje volimo kod drugih su ne retko uprvao veštine i iskustva koja volimo kod nas, dok iskustva , veštine i ponašanja koje ne volimo kod drugih su stvari koje još uvek nismo spremni da prihvatimo kod nas.

 

 

Od srca

Maldaner Ljiljana